Moj intervju za portal Zebra.rs

Marko Smiljanić, fotograf iz Beograda, već nekoliko godina živi svoj dečački san, a ispred objektiva njegovog fotoaparata, obnažene su pozirale najlepše Ruskinje današnjice i poznati modeli širom sveta.

Sa svojih 25 godina, sarađivao je sa velikim kompanijama sa svih meridijana, među kojima su se našli ''Opel”, Helwett Packard”, ''Rebel Athletic”, ''Lisca'' i ''KILLSTAR”.

Naime, posao ovog mladića je da putuje po svetu, upoznaje različite kulture i običaje i fotografiše najlepše žene mesta koje obilazi.

Zvuči savršeno, zar ne?

Ipak, Marko je portetnoj fotografiji u Srbiji, doneo i određene novine, poput alternativnih (gotik i metal) elemenata, uokvirenih dozom erotike, što je kod domaćih tradionalista izazvalo burne reakcije.

Kao dete pravnika, sve predispozicije su bile da će ovaj buntovni mladić sa Petlovog Brda, krenuti očevim stopama i nakon Filološke gimanzije završiti Pravni fakultet. Međutim, sudbina je umešala prste i nakon treće godine Pravnog fakulteta, Marko odlučuje da svoj hobi iz detinjstva pretvori u životni poziv i kako sam kaže, igra na, sve ili ništa”, što se u njegovom slučaju, pokazalo kao najbolja opcija.

''Prva zemlja koju sam sebi otkrio bila je Rusija, koja nudi neverovatne mogućnosti, o kojima sam ranije u Srbiji mogao samo da maštam…

Moskva je grad sa 12 miliona stanovnika sa desetinama savršeno opremljenih studija u kojima je inspirativno raditi, gde se svakodnevno javljaju nove ideje i prilike za saradnju.

Za jednog dečkića iz Srbije, koji nije znao ni jezik, niti je tada verovatno imao dovoljno adekvatan portfolio da ponudi, dobiti prvi posao tamo, među neverovatno jakom konkurencijom je predstavljalo ostvarenje svih snova.

I pre nego što sam upoznao svoju sadašnju devojku, ruskinje su uvek bile neki moj ideal lepote.

Nasuprot celoj priči o hladnoj Rusiji, na putovanju kroz egzotični Tajland sa nekoliko modela, došao sam do ideje da ''spakujem” fotografije i putovanja u nerazdvojnu celinu koje se još uvek držim'' – otkriva ovaj fotograf.

''Interesantno mi je to, koliko ono što se inače kritikuje, biva apsolutno prihvaćeno, ukoliko ga servira popularna treš emisija ili žuta štampa
Bilo da je komad odeće u pitanju, način ponašanja, ili stil kao takav, izgleda da tek postaje prihvaćen nakon što se pojavi u talk show-u neke od piskavih voditeljki ružičaste televizije.

Poznajem dosta modela u Srbiji, kao i fotografa, koji imaju i ukusa i fantastičnih ideja, ali ne smeju da eksperimentišu, jer im sredina to prosto ne dozvoljava.

Moram da kažem i to da mi se čini da se situacija poslednjih godina malo popravlja, ali da i dalje dosta ''kaskamo” čak i za dobrim delom zemalja u okruženju''

Na pitanja o svojim počecima u fotografiji kroz šalu kaže da mu je pošlo za rukom da spoji ne samo putovanja i portrete, već i gotiku i erotiku.

Marko već godinama radi kao oficijalni fotograf najvećeg gotik festivala na svetu, za kojeg navodi da je ''eliksir” slobode.

Ono čemu se iznova radujem svakog leta jeste Gotik festival u Lajpcigu (Wave Gotik Treffen), koji kao oficijelni fotograf pokrivam svake godine.

To je period od nekoliko prazničnih dana, kada meštani uglavnom odlaze iz grada, a svoje kuće iznajmljuju turistima za potrebe festivala.

Tokom pet dana grad svima dozvoljava da se izraze bez straha i moralnih stega, što uopšte ne znači da je to nešto nužno nemoralno kako bi se moglo shvatiti.

Naprotiv, u grupi koja posećuje ovaj festival, postoje i oni koji se oblače u viktorijanskom stilu, zakopčani od glave do pete.

Ljudi smatraju da je na ovakvim festivalima sve seksualizovano, potpuno mašeći poentu. Festival možda najviše podseća na Karneval u Riu, samo, presvučen u crno'' – dodaje Marko.

Osim što važi za jednog od najautentičnijih fotografa sa ovih prostora, važi i za visoko cenjenog retušera u Evropi i najviše pozicioniranog fotoeditora u Istočnoj Evropi, što mu pomaže u pronalaženju novih klijenata.

 Prošle godine uspešno je pokrenuo školu portretne foto obrade u kojoj drži časove svojim studentima, čija se cena kreće od 40 do 150 evra od zavisnosti od trajanja predavanja.

Profesionalni svet retuširanja se poprilično razlikuje od, ''gumiranog” izgleda i instagram filtera, na koji smo navikli do te mere da ih smatramo normalnim.

Ljudi verovatno nisu svesni da su sve lepotice sa bilborda prošle kroz dugačak proces foto obrade, čak i onda kada fotografija izgleda potpuno prirodno.

Upravo u tome i jeste poenta kvalitetne foto obrade, kod koje ne treba da se vidi da je nešto ''popravljano”, čak i onda kada su u fotografiju uloženi sati post produkcije.

Promena ličnog opisa je naravno moguća kroz ovaj proces i jasno mi je da ljudi zbog ovoga prosto gube poverenje u ono što vide na internetu .

Upravo zbog toga često dobijam pitanja koja se tiču ''stvarnog” izgleda devojaka sa kojima radim.

Međutim apsolutno stojim iza toga da su stvarne.
Iako fotoobradu volim, ne volim sebi da stvaram dodatni posao. Proces izbora modela mi često oduzima daleko više vremena nego što utrošim na fotografisanje i obradu zajedno.