My interview for Zebra.rs

My interview in Serbian language published by the internet portal Zebra.rs. I was interviewed by Jovana Ristic.

Mladi fotograf iz Beograda uspeo je spoji svoja dva hobija u profitabilan posao, a pred njegovim objektivom obnažene su pozirale najlepše Ruskinje današnjice!

Marko Smiljanić, fotograf iz Beograda, već nekoliko godina živi svoj dečački san, a ispred objektiva njegovog fotoaparata, obnažene su pozirale najlepše Ruskinje današnjice i poznati modeli širom sveta.
Sa svojih 25 godina, sarađivao je sa velikim kompanijama sa svih meridijana, među kojima su se našli ''Opel”, Helwett Packard”, ''Rebel Athletic”, ''Lisca'' i ''KILLSTAR”.

Naime, posao ovog mladića je da putuje po svetu, upoznaje različite kulture i običaje i fotografiše najlepše žene mesta koje obilazi.

Zvuči savršeno, zar ne?

Ipak, Marko je portetnoj fotografiji u Srbiji, doneo i određene novine, poput alternativnih (gotik i metal) elemenata, uokvirenih dozom erotike, što je kod domaćih tradionalista izazvalo burne reakcije.


Kao dete pravnika, sve predispozicije su bile da će ovaj buntovni mladić sa Petlovog Brda, krenuti očevim stopama i nakon Filološke gimanzije završiti Pravni fakultet. Međutim, sudbina je umešala prste i nakon treće godine Pravnog fakulteta, Marko odlučuje da svoj hobi iz detinjstva pretvori u životni poziv i kako sam kaže, igra na, sve ili ništa”, što se u njegovom slučaju, pokazalo kao najbolja opcija.

''Želja mi je bila da spojim svoje dve najveće ljubavi, portretnu fotogafiju i putovanja i ukoliko je moguće to pretvorim u svoj posao. Uz puno rada i nešto sreće uspeo sam u tome. Bio sam poprilično siguran da ću se po završetku studija, kao i moj otac, opredeliti za advokaturu.

Međutim u trećoj godini, shvatio sam da sam, ipak, predodređen za nešto drugo i na iznaneđenje mnogih, odlučio da sledim svoje snove. Roditelji se nisu složili sa tom idejom, jer su smatrali da fotografija treba da bude i ostane hobi, budući da su verovali da u tom svetu nema novca. Ž

U tom periodu sam se našao na najvećoj životnoj, klackalici”, u smislu ili ću se opredeliti za fotografiju i reskirati sve imam ili ću se opredeliti za neki, normalan” posao, sa radnim vremenom od 9 do 17 časova.

Sudbina je htela da baš tada upoznam svoju sadašnju devojku, Ruskinju, Elenu, koja je još tada, od fantasy fotografije napravila ozbiljan posao. Ona mi je otvorila vidike, u smislu da se od fotografije zaista može lepo živeti i putovati, ukoliko se poslu priđe na drugačiji, nekonvencionalan, ali u isto vreme i ozbiljan način'' — svoju životnu priču započinje Marko.


Ljubav prema agresivnijoj rok i metal muzici, prenosio je i na svoje fotografije.

Smeli , ''mračni” portreti protkani dozom sofisticirane erotike, postali su prepoznatljiv zaštitni znak ovog dugokosog Beograđanina, koji je od samog starta odbijao da se prilagodi komercijalnom, ''ulickanom” svetu fotografije.

''Kao neko kome je metal muzika obeležila način odrastanja, ali i život uopšte, smatram da je sasvim prirodno što nisam želeo da se uklopim u određene komercijalne kalupe, koji se konstantno propagiraju.

Želeo sam, naravno, da se moja fotografija dopadne većem broju ljudi, ali da sačuvam lični element, odnosno, da ne izgubim sebe u tome i 'vajb' koji moja fotografija ima —
objašnjava Marko.

Ruska škola portretne fotografije koja potencira sofisticianu erotičnost, oduvek ga je, kaže, privlačila, pa zato ne čudi činjenica da se prvo, ''probio” na zahtevnom ruskom tržištu, a odluku da spoji putovanja i lepe devojke na svojim fotografijama, doneo je na putovanju kroz Tajland.

''Prva zemlja koju sam sebi otkrio bila je Rusija, koja nudi neverovatne mogućnosti, o kojima sam ranije u Srbiji mogao samo da maštam…

Moskva je grad sa 12 miliona stanovnika sa desetinama savršeno opremljenih studija u kojima je inspirativno raditi, gde se svakodnevno javljaju nove ideje i prilike za saradnju.

Za jednog dečkića iz Srbije, koji nije znao ni jezik, niti je tada verovatno imao dovoljno adekvatan portfolio da ponudi, dobiti prvi posao tamo, među neverovatno jakom konkurencijom je predstavljalo ostvarenje svih snova.

I pre nego što sam upoznao svoju sadašnju devojku, ruskinje su uvek bile neki moj ideal lepote.

Nasuprot celoj priči o hladnoj Rusiji, na putovanju kroz egzotični Tajland sa nekoliko modela, došao sam do ideje da ''spakujem” fotografije i putovanja u nerazdvojnu celinu koje se još uvek držim'' –
otkriva ovaj fotograf.

Kao neko ko je sarađivao sa najlepšim Moskovljankama, oko kojih se ''otimaju” najveći brendovi današnjice, smatra da takve modele uglavnom prate predrasude da su nadmene i prazne, a da je istina često potpuno drugačija. Najčešće to je samo mehanizam kako bi se odbranile od muškaraca koji nemaju takta kada im prilaze.

To da velike brojke na Instagram profilima ne znače puno, i da ih ne treba uzeti za merilo, iskusio je radeći u Srbiji, gde je neretko imao dosta lošija iskustva fotografišući devojke kojima su upravo te brojke, zarađene preko fotošopiranih fotografija ''udarile u glavu”.

''Modele koji imaju i po nekoliko miliona pratilaca na društvenim mrežama, bije glas da su pune sebe, a upravo najlepšu saradnju imam sa upravo takvim devojkama. U početku mislio sam da kod njih neće ''proći” nijedan moj predlog i da će biti poprilično hladne prema idejama jednog malog fotografa iz Srbije medjutim ubrzo sam se uverio da to nije tako.

Tokom godina, pored fotografije kojom se zabavljamo, sa mnogima sam postao i blizak prijatelj i nevezano za posao, družimo se kada nas put nanese na istu stranu.

 U Srbiji, čini mi se da su stvari nešto drugačije, ili ja još uvek nisam u kontaktu sa ovdašnjim mentalitetom. S obzirom da smo mala zemlja, visoke brojke medju pratiocima uglavnom dolaze sa prilično napumpanim egom.

S jedne strane postoji taj neki stav dive,
medjutim veoma često na setu ove devojke zaista nemaju šta da ponude, ukoliko do naše saradnje uopšte i dođe. Uglavnom se, iz prvih nekoliko razmenjenih reči, da zaključiti unapred sve.

Naravno nije sve tako crno, jer i pored svega, uspeo sam da stvorim jedan mali tim sjajnih devojaka sa kojima radim i kod nas.''
 — pojašnjava Marko.

Ovdašnji sistem vrednosti smatra kontradiktornim i zbunjujućim, jer su mediji puni golotinje, vulgarnosti, i ''najjeftinijih” sadržaja za široke narodne mase, dok sa druge strane, imamo situaciju da je sve što na bilo koji način odudara od kalupa, iako smelo, kontroverzno i provokativno, biva kritikovano, sve dok ne uđe na velika vrata preko tabloida.

''Interesantno mi je to, koliko ono što se inače kritikuje, biva apsolutno prihvaćeno, ukoliko ga servira popularna treš emisija ili žuta štampa
Bilo da je komad odeće u pitanju, način ponašanja, ili stil kao takav, izgleda da tek postaje prihvaćen nakon što se pojavi u talk show-u neke od piskavih voditeljki ružičaste televizije.

Poznajem dosta modela u Srbiji, kao i fotografa, koji imaju i ukusa i fantastičnih ideja, ali ne smeju da eksperimentišu, jer im sredina to prosto ne dozvoljava.

Moram da kažem i to da mi se čini da se situacija poslednjih godina malo popravlja, ali da i dalje dosta ''kaskamo” čak i za dobrim delom zemalja u okruženju''

Medjutim ništa ovde ne smeta toliko kao pojava velikog broja fotografa, koji erotsku fotografiju vide kao način da dođu do devojaka i golog tela, ili kao alat za lečenje svojih frustracija, što i modelima, i posmatračima kvari percepciju onoga šta fotografija treba da predstavlja.

Iako ne mora nužno da bude visoka umetnost, treba da sadrži dozu uzvišenosti i lepote, koja se razlikuje od svakodnevnog prosečnog ili u gorem slučaju, treš sadržaja - tvrdi fotograf.

Na pitanja o svojim počecima u fotografiji kroz šalu kaže da mu je pošlo za rukom da spoji ne samo putovanja i portrete, već i gotiku i erotiku.

Marko već godinama radi kao oficijalni fotograf najvećeg gotik festivala na svetu, za kojeg navodi da je ''eliksir” slobode.

Ono čemu se iznova radujem svakog leta jeste Gotik festival u Lajpcigu (Wave Gotik Treffen), koji kao oficijelni fotograf pokrivam svake godine.

To je period od nekoliko prazničnih dana, kada meštani uglavnom odlaze iz grada, a svoje kuće iznajmljuju turistima za potrebe festivala.

Tokom pet dana grad svima dozvoljava da se izraze bez straha i moralnih stega, što uopšte ne znači da je to nešto nužno nemoralno kako bi se moglo shvatiti.

Naprotiv, u grupi koja posećuje ovaj festival, postoje i oni koji se oblače u viktorijanskom stilu, zakopčani od glave do pete.

Ljudi smatraju da je na ovakvim festivalima sve seksualizovano, potpuno mašeći poentu.
Festival možda najviše podseća na Karneval u Riu, samo, presvučen u crno'' – dodaje Marko.

''Kod nas, s obzirom da smo konzervativna i manja sredina — logično manjka i ove vrste svesti. Što je manja sredina, to je veći broj onih koji će okrenuti glavu za svakim ko je drugačije ''udešen” nego oni sami, neretko dobacujći kakvu psovku, ili vidno izražavajući negodovanje. To je boljka svakog sela, pa i malih gradova kao što je i moj voljeni Beograd.

Upravo slobodnija svest, otvorenost prema drugačijoj kulturi, uticala su na razvoj umetnosti i koja mene inspiriše, samim tim i na fotografije koje stvaram.
Kada radim ne obazirem se na to što živim u poprilično konzervativnoj sredini.
Strah da mi neka tetka nešto ne zameri, ostavio sam odavno po strani''
kroz osmeh dodaje Marko.

Osim što važi za jednog od najautentičnijih fotografa sa ovih prostora, važi i za visoko cenjenog retušera u Evropi i najviše pozicioniranog fotoeditora u Istočnoj Evropi, što mu pomaže u pronalaženju novih klijenata.

 Prošle godine uspešno je pokrenuo školu portretne foto obrade u kojoj drži časove svojim studentima, čija se cena kreće od 40 do 150 evra od zavisnosti od trajanja predavanja.


Profesionalni svet retuširanja se poprilično razlikuje od, ''gumiranog” izgleda i instagram filtera, na koji smo navikli do te mere da ih smatramo normalnim.

Ljudi verovatno nisu svesni da su sve lepotice sa bilborda prošle kroz dugačak proces foto obrade, čak i onda kada fotografija izgleda potpuno prirodno.

Upravo u tome i jeste poenta kvalitetne foto obrade, kod koje ne treba da se vidi da je nešto ''popravljano”, čak i onda kada su u fotografiju uloženi sati post produkcije.

Promena ličnog opisa je naravno moguća kroz ovaj proces i jasno mi je da ljudi zbog ovoga prosto gube poverenje u ono što vide na internetu .

Upravo zbog toga često dobijam pitanja koja se tiču ''stvarnog” izgleda devojaka sa kojima radim.

Međutim apsolutno stojim iza toga da su stvarne.
Iako foto obradu volim, ne volim sebi da stvaram dodatni posao. Proces izbora modela mi često oduzima daleko više vremena nego što utrošim na fotografisanje i obradu zajedno.

Prelepa novinarka Jovana, i ja, na jednom veoma dugom kafenisanju
________________________________________________________________
Hvala ti još jednom na ovoj prilici, bilo mi je zadovoljstvo!

Behind the Shot ⚡